• Priručnik za biološku bezbednost u laboratoriji


  •   
  • FileName: WHO_CDS_CPR_LYO_2004_11SER.pdf [read-online]
    • Abstract: Warning: this translation is an unofficial translation made by the project \"Strengthening. the Services of Public Health ... Transgenske biljke. 103. Procena rizika za genetski modifikovane ...

Download the ebook

Priručnik za biološku
bezbednost u laboratoriji
Treće izdanje
Warning: this translation is an unofficial translation made by the project ”Strengthening
the Services of Public Health Laboratories in Serbia”, an EU funded project managed by
the European Agency for Reconstruction and implemented by the firm “Eptisa
International”. It is supposed to be used as a working version.
Napomena: Ovaj dokument ne predstavlja zvaničan prevod originalnog dokumenta, već
je preveden od strane projekta „Unapređenje laboratorijskih usluga u Srbiji“, koji
finansira EU, a kojim upravlja Evropska agencija za rekonstrukciju. Ovaj dokument se
koristi kao radni dokument.
SZO Katalogizacija u publikaciji
Svetska zdravstvena organizacija
1. Čuvanje biohazarda (biološki opasnih materija) - metode 2.Laboratirije - standardi 3.
Laboratorijska zaraza – prevencija i kontrola 4.Priručnici I.Naslov.
ISBN 92 4 154650 6 (LC/NLM klasifikacija: QY 25) WHO/CDS/CSR/LYO/2004.11
Svetska zdravstvena organizacija
Ova publikacija podržana je Ugovorom o sredstvima/saradnji broj U50/CCU012445-08
iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Atlanta, Džordžija, SAD. Njen
sadržaj je isključivo odgovornost autora i ne mora da predstavlja zvanične stavove
Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
All rights reserved. Publikacije svetske zdravstvene zaštite mogu se dobiti od Sektora za
marketing i distribuciju, Svetska zdravstvena organizacija, 20 Avenue Appia, 1211
Ženeva 27, Švajcarska (tel: +41 22 791 2476; fax: +41 22 791 4857; email:
[email protected]). Zahteve za dozvolu za štampanje ili prevođenje publikacija SZO –
bilo za prodaju ili za nekomercijalnu distribuciju – treba uputiti Sektoru za publikacije, na
gore navedenoj adresi (fax: +41 22 791 4806; email: [email protected]).
Upotrebljene odrednice i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne podrazumevaju
iznošenje bilo kakvog mišljenja od strane Svetske zdravstvene organizacije po pitanju
pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije, grada ili regiona ili njihovih vlasti, ili po
pitanju razgraničenja njihovih granica. Tačkaste linije na mapama predstavljaju približne
granične linije za koje još ne postoji puno slaganje.
Navođenje određenih kompanija ili proizvoda određenih proizvođača ne podrazumeva da
ih Svetska zdravstvena organizacija reklamira ili preporučuje na uštrb drugih slične
prirode koji nisu pomenuti. Ako se izuzmu greške i omaške, imena zaštićenih proizvoda
razlikuju se po početnim velikim slovima.
Svetska zdravstvena organizacija ne tvrdi da su informacije u ovoj publikaciji potpune i
tačne i ne treba se smatrati odgovornom za bilo kakvu štetu nastalu kao rezultat njene
upotrebe.
Dizajnirano uz minimalni broj dijagrama
Štampano na Malti.
i
Sadržaj
Predgovor vi
Zahvalnost vii
1. Osnovni principi 1
Uvod 1
DEO I. Smernice biološke bezbednosti 5
2. Mikrobiološka procena rizika 7
Uzorci za koje postoje ograničene informacije 8
Procena rizika i genetski modifikovani mikroorganizmi 8
3. Osnovne laboratorije – Nivoi biološke bezbednosti 1 i 2 9
Pravilnik o ponašanju 9
Projektovanje laboratorija i objekti 12
Laboratorijska oprema 14
Zdravstveni i medicinski nadzor 16
Obuka 16
Rukovanje otpadom 17
Bezbednost od požara, hemijska, električna, radijacijska i bezbednost opreme 19
4. Izolovana laboratorija – Nivo 3 biološke bezbednosti 20
Pravilnik o ponašanju 20
Projektovanje laboratorija i objekti 21
Laboratorijska oprema 22
Zdravstveni i medicinski nadzor 22
5. Maksimalno izolovana laboratorija – Nivo 4 biološke bezbednosti 25
Pravilnik o ponašanju 25
Projektovanje laboratorija i objekti 25
6. Laboratorija/prostorije za životinje 28
Laboratorija za životinje – Nivo 1 biološke bezbednosti 29
Laboratorija za životinje – Nivo 2 biološke bezbednosti 29
Laboratorija za životinje – Nivo 3 biološke bezbednosti 30
Laboratorija za životinje – Nivo 4 biološke bezbednosti 31
Beskičmenjaci 32
7. Smernice za komisijsku inspekciju laboratorija/ laboratorijskih prostorija 33
8. Smernice za izdavanje sertifikata laboratorija 36
ii
DEO II. Laboratorijska biosigurnost 45
9. Koncepti laboratorijske biosigurnosti 47
DEO III. Laboratorijska oprema 49
10. Biološki bezbedni kabineti 51
Biološki bezbedni kabineti klase I 51
Biološki bezbedni kabineti klase II 53
Biološki bezbedni kabineti klase III 56
Vazdušne konekcije za biološki bezbedne kabinete 56
Izbor biološki sigurnog kabineta 57
Upotreba biološki sigurnih kabineta u laboratoriji 57
11. Sigurnosna oprema 61
Flekisbilni film izolatori sa negativnim pritiskom 61
Pipetska pomagala 63
Homogenizatori, šejkeri, integratori, sonikatori 63
Eze za jednokratnu upotrebu 64
Mikroinsineratori 64
Lična zaštitna oprema i odeća 64
DEO IV. Dobre mikrobiološke tehnike 67
12. Laboratorijske tehnike 69
Sigurna upotreba uzoraka u laboratoriji 69
Upotreba pipeta i pipetskih pomagala 70
Izbegavanje raznošenja zaraznog materija 70
Upotreba biološki bezbednih kabineta 70
Sprečavanje unošenja infektivnog materijala i kontakta sa kožom i očima 71
Izbegavanje ubrizgavanja infektivnog materijala 71
Odvajanje seruma 72
Upotreba centrifuga 72
Upotreba homogenizatora, šejkera, integratora, sonikatora 73
Upotreba drobilica tkiva 73
Održavanje i upotreba hladnjaka i zamrzivača 73
Otvaranje ampula koje sadrže liofiliziovane zarazne materije 74
Skladištenje ampula koje sadrže zarazne materije 74
Standardne mere predostrožnosti u vezi sa krvlju i drugim
telesnim tečnostima, tkivima i izlučevinama 74
Mere predostrožnosti sa materijama koje mogu sadržati prione 76
13. Planovi za nepredviđene situacije i procedure za vanredna stanja 78
Plan za nepredviđene situacije 78
Procedure za vanredna stanja za mikrobiološke laboratorije 79
14. Dezinfekcija i sterilizacija 82
Definicije 82
Čišćenje laboratorijskog materijala 83
iii
Hemijski germicidi 83
Dekontaminacija lokalne sredine 88
Dekontaminacija biološki bezbednih kabineta 89
Pranje ruku/dekontaminacija ruku 90
Dezinfekcija toplotom i sterilizacija 90
Insineracija (spaljivanje) 92
Otpadni materijal 93
15. Uvod u transport zaraznih supstanci 94
Propisi međunarodnog transporta 94
Osnovni sistem trostrukog pakovanja 95
Procedura čišćenja prosutog materijala 95
DEO V Uvod u biotehnologiju 99
16. Biološka bezbednost i rekombinantna DNK tehnologija 101
Razmatranja biološke bezbednosti za biološke ekspresione sisteme 102
Razmatranja biološke bezbednosti za ekspresione vektore 102
Virusni vektori za genetski transfer 102
Transgenske i tzv ‘knock-out’ životinje 102
Transgenske biljke 103
Procena rizika za genetski modifikovane organizme 103
Dalja razmatranja 104
DEO VI. Hemijska, električna i bezbednost od požara 105
17. Rizične hemikalije 107
Načini izlaganja 107
Skladištenje hemikalija 107
Opšta pravila koja se tiču hemijske nekompatibilnosti 107
Toksični efekti hemikalija 107
Eksplozivne hemikalije 108
Prosipanje hemikalija 108
Kompresovani i tečni gasovi 109
18. Dodatni laboratorijski rizici 110
Rizici od požara 110
Opasnosti u vezi sa električnom energijom 111
Buka 111
Jonizujuće zračenje 111
DEO VII. Organizacija bezbednosti i obuka 115
19. Službenik za biološku bezbednost i komitet za biološku bezbednost 117
Službenik za biološku bezbednost 117
Komitet za biološku bezbednost 118
20. Bezbednost za pomoćno osoblje 119
Izgradnja i usluge održavanja zgrada (službe) 119
Usluge čišćenja (domaće) 119
21. Programi obuke 120
iv
DEO VIII. Kontrolna lista za biološku bezbednost 123
22. Kontrolna lista za biološku bezbednost 125
Laboratorijske prostorije 125
Skladišta 125
Sanitarne i prostorije za osoblje 126
Zagrevanje i ventičacija 126
Osvetljenje 126
Usluge 126
Laboratorijska biobezbednost 127
Prevencija i zaštita od požara 127
Skladištenje zapaljivih tečnosti 128
Kompresovani i tečni gasovi 128
Električni rizici 128
Lična zaštita 129
Zdravlje i bezbednost osoblja 129
Laboratorijska oprema 130
Zarazne materije 130
Hemijske i radioaktivne supstance 130
DEO IX. Literatura, aneksi i indeks 133
Literatura 135
Aneks 1 Prva pomoć 138
Aneks 2 Imunizacija osoblja 139
Aneks 3 Centri SZO za saradnju na polju biološke bezbednosti 140
Aneks 4 Bezbednost opreme 141
Oprema koja može izazvati rizik 141
Aneks 5 Hemikalije: rizici i mere predostrožnosti 145
Indeks 170
v
Zadnje Korice
Još od kada je prvi put objavljen, pre više od 20 godina, Priručnik za biološku bezbednost
u laboratoriji pruža praktične savete po pitanju biološki bezbednih tehnika za upotrebu u
laboratorijama svih nivoa. Dobre mikrobiološke tehnike i adekvatna upotreba opreme za
biološku bezbednost od strane dobro obučenog osoblja predstavljaju osnovne elemente
biološke bezebdnosti u laboratoriji. Međutim, globalizacija, značajni napredak
tehnologije, pojava novih bolesti i ozbiljne pretnje koje potiču od namerne zloupotrebe i
ispuštanja mikrobiolških agenasa i toksina zahtevaju reviziju postojećih procedura. Zato
je za ovo novo izdanje priručnik izrazito revidiran i proširen.
Priručnik sada pokriva procenu rizika i bezbednu upotrebu rekombinantne DNK
tehnologije, i pruža smernice za komisijsku inspekciju i izdavanje sertifikata
laboratorijama. Uvode se i pojmovi laboratorijske biološke sigurnosti, i razmatraju
najnoviji međunarodni propisi za transport infektivnih supstanci. Uključen je i materijal o
bezbednosti u laboratorijama u zdravstvu, koji je SZO prethodno objavila na drugim
mestima.
Veruje se da će ovaj priručnik i dalje podsticati zemlje da primenjuju program za
biološku bezbednost i nacionalne pravilnike ponašanja za bezbedno rukovanje
potencijano infektivnim materijalima.
vi
Predgovor
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je odavno uvidela da je bezbednost, a naročito
biološka bezbednost, važno međunarodno pitanje. Ona je objavila prvo izadnje
Priručnika za biološku bezbednost u laboratoriji 1983.godine. Ovaj priručnik podsticao
je zemlje da prihvate i primene osnovne koncepte biološke bezbednosti, kao i da razviju
nacionalne pravilnike ponašanja za bezbedno rukovanje patogenim mikroorganizmima u
laboratorijama u okviru svojih geografskih granica. Od 1983. mnoge zemlje upotrbile su
stručni vodič koje Priručnik pruža da bi razvile pravilnik o ponašanju. Drugo izdanje
Priručnika objavljeno je 1993.
SZO i kroz ovo treće izdanje priručnika nastavlja da pruža međunarodno vođstvo na
planu biološke bezbednosti, i to kroz rešavanje pitanja koja se tiču biološke bezbednosti i
sigurnosti, a sa kojima se susrećemo u ovom milenijumu. Treće izdanje podvlači značaj
lične odgovornosti. Dodata su nova poglavlja o proceni rizika, bezbednom korišćenju
rekombinantne DNK tehnologije i transportu zaraznih materija. Nedavni događaji u svetu
ukazali su na nove pretnje ljudskom zdravlju kroz namernu zloupotrebu i ispuštanje
mikrobioloških agenasa i toksina. Stoga treće izdanje takođe uvodi koncepte biološke
bezbednosti – zaštita mikrobioloških matrijala (supstanci) od krađe, gubitka ili diverzije,
što bi moglo da vodi neadekvatnoj upotrebi ovih agenasa i izazivanju štete po ljudsko
zdravlje. Ovo izdanje takođe uključuje informacije o bezbednosti iz publikacije
Bezbednost u zdravstvenim laboratorijama (1) Svetske zdravstvene organizacije iz 1997.
Treće izdanje Priručnika za biološku bezbednost u laboratoriji Svetske zdravstvene
organizacije je korisno štivo i vodič nacijama koje prihvataju izazov razvijanja i
utvrđivnja nacionalnog pravilnika o ponašanju radi obezbeđivanja mikrobioloških
supstanci, obezbeđujući istovremeno njihovu raspoloživost za klinička istraživanja i
epodemiološke svrhe.
Dr A. Asamoa-Baah
Pomoćnik generalnog direktora
Infektivne bolesti
Svetska zdravstvena organizacija
Ženeva, Švajcarska
vii
Zahvalnost
Nastanak ovog trećeg izdanja Priručnika za bilošku sigurnost u laboratoriji omogućili su
svojim doprinosom sledeći stručnjaci, na čemu im se duboko zahvaljujemo:
Dr W. Emmett Barkley, Medicinski institut ‘Howard Hughes’, Čevi Čeis, SAD
Dr Murray L. Cohen, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Atlanta, SAD (penzionisan)
Dr Ingegerd Kallings, Švedski institut za kontrolu infektivnih bolesti, Stokholm, Švedska
Ms Mary Ellen Kennedy, konsultant za biološku bezbednost, Ešton, Ontario, Kanada
Ms Margery Kennett, Referentna laboratorija za infektivne bolesti Viktorije, Severni
Melburn, Australija (penzionisana)
Dr Richard Knudsen, Kancelarija za zdravlje i bezbednost, Centar za kontrolu i
prevenciju bolesti, Atlanta, SAD
Dr Nicoletta Previsani, Program za biološku bezbednost, Svetska zdravstvena
organizacija, Ženeva, Švajcarska
Dr Jonathan Richmond, Kancelarija za zdravlje i bezbednost, Centar za kontrolu i
prevenciju bolesti, Atlanta,SAD (penzionisan)
Dr Syed A. Sattar, Medicinski fakultet, Univerzitet u Otavi, Otava, Ontario, Kanada
Dr Deborah E. Wilson, Sektor za medicinu rada i bezbednost, Kancelarija za istraživanja,
Nacionalni zdravstveni institut, Sektor za zdravlje, Vašington, SAD
Dr Riccardo Wittek, Institut za životinjsku biologiju, Univerzitet u Lozani, Lozana,
Švajcarska
Takođe se zahvaljujemo na pomoći i:
Ms Maureen Best, Kancelarija za bezbednost u laboratoriji, Zdravlje Kanade, Otava,
Kanada
Dr Mike Catton, Referentna laboratorija za infektivne bolesti Viktorije, Severni Melburn,
Australija
Dr Shanna Nesby, Kancelarija za zdravlje i bezbednost, Centar za kontrolu i prevenciju
bolesti, Atlanta,SAD
Dr Stefan Wagener, Kanadski naučni centar za zdravlje ljudi i đivotinja, Vinipeg, Kanada
Autori i recenzenti se takođe zahvaljuju jedinstvenom doprinosu mnogih stručnjaka čiji je
rad otelotvoren u prvom i drugom izdanju Priručnika za biološku bezbednost u
laboratoriji kao i u publikaciji Bezbednost u zdravstvenim laboratorijama Svetske
zdravstvene organizacije iz 1997 (1).
viii
Osnovni principi
Uv o d
Čitav priručnik obrađuje relativne rizike od infektivnih mikroorganizama podeljenih u
rizične grupe (rizične grupe SZO 1, 2, 3 i 4). Ovu klasifikaciju na rizične grupe treba
koristiti isključivo u radu u laboratorijama. Tabela 1 opisuje rizične grupe.
Tabela 1. Klasifikacija infektivnih mikroorganizama na rizične grupe
Rizična grupa 1 (ne nosi nikakav ili niski rizik po pojedinca i zajednicu)
Mikroorganizam za koji je malo verovatno da će izazvati bolest kod ljudi ili životinja.
RIzična grupa 2 (umereni rizik po pojedinca, nizak rizik za zajednicu)
Patogen koji može da izazove bolest kod ljudi ili životinja, ali koji malo verovatno može biti
ozbiljan rizik za laboratorijske radnike, zajednicu, stoku ili životnu sredinu. Izloženost u
laboratoriji može izazvati ozbiljnu infekciju, ali zato postoje efikasno lečenje i preventivne mere, a
rizik od širenja infekcije je ograničen.
RIzična grupa 3 (visok rizik po pojedinca, nizak rizik za zajednicu)
Patogen koji obično izaziva ozbiljnu bolest koji ljudi ili životinja, ali se obično ne širi sa jedne
zaražene jedinke na drugu. Postoje preventivne mere i efikasno lečenje.
RIzična grupa 4 (visok rizik po pojedinca i zajednicu)
Patogen koji izaziva ozbiljnu bolest kod ljudi ili životinja i koji se lako prenosi sa jedne na drugu
jedinku, direktno ili indirektno. Efikasno lečenje i preventivne mere obično nisu dostupni.
Laboratorijski objekti određeni su kao osnovni – nivo 1 biološke bezbednosti, osnovni –
nivo 2 biološke bezbednosti, čuvanje (kontrolisanje) – nivo 3 biološke bezbednosti, i
maksimalno čuvanje – nivo 4 biološke bezbednosti. Odrednice nivoa biološke
bezbednosti zasnovane su na sklopu svojstava projekta, konstrukcije, kapaciteta za
čuvanje, opremi, postupcima i oprativnim porcedurama neophodnim za rad sa agensima
različitih rizičnih grupa. Tabla 2 povezuje, ali ne ‘izjednačava’ rizične grupe sa nivoom
biološke bezbednosti laboratorija projektovanih za rad sa organizmima svake rizične
grupe.
Zemlje (regioni) treba da sastave nacionalnu (regionalnu) klasifikaciju
mikroorganizama po rizičnim grupama uzimajući u obzir:
-1-
Tabela 2. Odnos rizičnih grupa prema nivoima biološke bezbednosti,
postupcima i opremi
NIVO RIZIKA PO TIP LABORATORIJE PONAŠANJE U ZAŠTITNA OPREMA
BIOLOŠKU BEZBEDNOST LABORATORIJI
TIP
Osnovni – Osnovno podučavanje, DMT nikakva; rad na
Nivo 1 istraživanja otvorenom pultu
biološke bezbednosti
Osnovni – Osnovne zdravstvene DMT uz zaštitnu odeću Rad na otvorenom pultu
Nivo 2 usluge; dijagnostičke i znak za biološku plus BBK
biološke bzbednosti usluge, opasnost zbog potencijalnih
istraživanja aerosola
Čuvanje– posebne dijagnostičke Kao nivo 2 plus BBK i/ili druga primarna
Nivo 3 usluge, istraživanja specijalna odeća, sredstva za sve aktivnosti
biološke bezbednosti kontrolisani pristup,
usmereni tok vazduha
Maksimalno čuvanje – Jedinice opasnih Kao nivo 3 plus Klasa III BBK, ili
Nivo 4 patogena ulaz sa vazdušnom odela pod pritiskom
biološke bezbednosti komorom, izlaz uz zajedno sa
obavezno tuširanje, klasom II BBK, autoklav
odlaganje posebnog sa duplim krajem
otpada (kroz zid),
filtrirani vazduh
BBK - biološki bezbedni kabinet; DMT – dobre mikrobiološke tehnike; (vidi Deo IV ovog priručnika)
1. Patogenost organizma.
2. Način prenošenja i raspon prostiranja organizma. Na ove mogu uticati postojeći nivoi
imuniteta lokalne populacije, gustina i kretanje populacije domaćina, prisustvo
odgovarajućih vektora, kao i standardi higijene životne sredine.
3. Lokalna raspoloživost mera efikasne preventive. One mogu da uključuju: preventive
putem imunizacije ili primene antiseruma (pasivna imunizacija); sanitarne mere, t.j.
higijena vode i hrane; kontrolu životinjskih rezervoara ili vektore ineskata.
4. Lokalna raspoloživost efikasnog lečenja. Ovo uključuje pasivnu imunizaciju,
vakcinisanje po izlaganju i upotebu antimikrobnih, antivirusnih i hemoterapeutskih
agenasa, a trebalo bi uzeti u obzir i mogućnost pojave otpornosti na lekove.
Svrstavanje nekog agensa u nivo biološke bezbednosti za laboratorijski rad mora biti
zasnovano na proceni rizičnosti. Takva procena uzeće u obzir rizičnu grupu kao i druge
faktore prilikom određivanja odgovarajućeg nivoa bioliške bezbednosti. Na primer, agens
koji je svrstan u rizičnu grupu 2 može, generalno govoreći, zahtevati uslove biološke
bezbednosti nivoa 2, opremu, ponašanje i procedure za bezbedno obavljanje posla.
Međutim, ukoliko određeni eksperimenti zahtevaju stvaranje aerosola visoke
koncentracije, onda nivo 3 biološke bezbednosti može biti prikladniji za pružanje
-2-
neophodnog stupnja bezbednosti, s obzirom da on obezbeđuje viši stupanj kontrolisanja
aerosola na laboratorijskom random mestu. Dodeljeni nivo biološke bezbednosti za vrstu
posla koju treba obaviti određuje se na osnovu stručne procene zasnovane na proceni
rizika, a ne automatski, određivanjem nivoa bezbednosti u laboratoriji prema
odrednicama date rizične grupe patogenog agensa koji se koristi u radu (vidi Poglavlje 2).
Tabela 3. Rezime zahteva nivoa biološke bezbednosti
Tabela 3. Rezime zahteva nivoa biološke bezbednosti
NIVO BIOLOŠKE BEZBEDNOSTI
1 2 3 4
Izolacija laboratorije Ne Ne Da Da
Prostorija se može hermetički zatvoriti Ne Ne Da Da
radi dekontaminacije
Ventilacija: Ne Da Da
— unutrašnji tok vazduha Ne Poželjno Da Da
— kontrolisani sistem ventilacije Ne Poželjno Da/Ne Da
— HEPA-filtrirani ispust vazduha Ne Ne Da Da
Ulaz sa duplim vratima Ne Ne Ne Da
Vazdušna komora Ne Ne Ne Da
Vazdušna komora sa tušem Ne Ne Da —
Predkomora Ne Ne Da/Ne Ne
Predkomora sa tušem Ne Ne Da/Ne Da
Tretman otpadnih voda Ne Ne Da Da
Autoklav: Ne Poželjno Da
— na licu mesta Ne Poželjno Da
— u laboratoriji Ne Poželjno Da Da
— sa duplim krajem Ne Ne Poželjno Da
Biološki bezbedni kabineti Ne Ne Da Da
Sposobnost praćenja bezbednosti personalad Ne Poželjno Da Da
Poželjno Da Da
a
Funkcionalna i izolacija životne sredine od opšteg saobraćaja.
b
Zavisi od lokacije izduvnih materija (vidi Poglavlje 4).
c
Zavisi od agenasa koji se koriste u laboratoriji.
d
Na primer, prozor, CCTV, dvosmerna komunikacija.
Tako, određivanje nivoa biološke bezbednosti uzima u obzir organizam (patogeni agens)
koji se koristi, raspoložive kapacitete, kao i opremu, postupke i procedure potrbne da bi
se posao bezbedno obavio u laboratoriji.
-3-
-4-
DEO I
Smernice biološke bezbednosti
-5-
-6-
2. Mikrobiološke procena rizika
Suština primenjivanja biolške bezbednosti je procena rizika. Dok postoje mnoga
raspoloživa pomoćna sredstva u proceni rizika određene procedure ili eksperimenta,
najvažnija komponenta je stručna procena. Procenu rizika trebalo bi da obavljaju
pojedinci koji su najbolje upoznati sa specifičnim karakteristikama organizama koji se
razmatraju za upotrebu, opremom i procedurama koje treba upotrebiti, primercima
životinja koji se mogu upotrbiti, kao i sa opremom za čuvanje i raspoloživim
prostorijama. Direktor laboratorije ili glavni istraživač odgovoran je za sprovođenje te
adekvatne i blagovremene procene rizika, kao i za tesnu saradnju sa komitetom za
bezbednost date institucije i osobljem zaduženim za biološku bezbednost, na
obezbeđivanju odgovarajuće opreme i prostorija raspoloživih za realizaciju posla koji se
razmatra. Kada se jednom obavi, na procenu rizika trebalo bi se rutinski vraćati i
revidirati kada je to potrebno, uzimajući u obzir pribavljanje novih podataka od važnosti
za nivo rizika kao i druge relevantne nove informacije iz naučne literature.
Jedno od najkorisnijih sredstava raspoloživih za obavljanje procene
mikrobiološkog rizika je sastavljanje rizičnih grupa mikrobioloških agenasa (vidi
Poglavlje 1). Međutim, jednostavno oslanjanje na grupisanje rizika za određeni agens je
nedovoljno za sporvođenje procene rizika. Drugi faktori koje treba razmotriti kao
odgovarajuće su:
1. Patogenost agensa i infektivna doza
2. Potencijalni rezultat izloženosti
3. Prirodni put infekcije
4. Drugi putevi infekcije koji su rezultat laboratorijskih postupaka (parenteralno,
prenošenje vazduhom, unošenje preko usta)
5. Stabilnost agensa u sredini
6. Koncentracija agensa i zapremina koncentrisane materije kojom se rukuje
7. Prisustvo odgovarajučeg domaćina (ljudskog ili životinjskog)
8. Raspoložive informacije iz studija o životinjama, izveštaja o laboratorijski stečenim
infekcijama i kliničkih izveštaja
9. Planirana aktivnost u laboratoriji (sonikacija, aerosolizacija, centrifugiranje, etc.).
10. Bilo kakva genetska manipulacija organizmom koji može da poširi dijapazon
domaćina agensa ili izmeni reagovanje agensa na poznante, efikasne režime lečenja
(vidi poglavlje 16).
11. Lokalna raspoloživost efikasne preventive ili tarapeutskih intervencija.
-7-
Na osnovu informacija potvrđenih tokom procene rizika, nivo biološke bezbednosti može
se odrediti za planirani rad, odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu koja je odabrana i
standardne operativne procedure (SOP) koje obuhvataju druge bezbedonosne intervencije
razvijene u cilju obezbeđivanja najbezbednije mogućeg obavljanja posla.
Uzorci za koje postoje ograničene informacije
Postupak procene rizika opisan gore funkcioniše dobro kada postoje raspoložive
adekvatne informacije. Međutim, ima slučajeva kada nema dovoljno informacija za
odgovarajuću procenu rizika, na primer, sa kliničkim ili epidemiološkim uzorcima
prikupljenim na terenu. U ovim slučajevima, treba zauzeti oprezan pristup rukovanju
uzorcima.
1. Uvek treba poštovati standardne mere predostrožnosti (2), i barijernu zaštitu koja se
primenjuje (rukavice, mantili, zaštita za oči), kad god se uzorci dobijaju od pacijenata.
2. Osnovno čuvanje – postupci i procedure nivoa 2 biološke bezbednosti treba da budu
minimalni zahtevi za rukovanje uzorcima.
3. Transport uzoraka treba da zadovoljava nacionalna i/ili međunarodna pravila i
regulativu.
Neke dostupne informacije mogu da pomognu pri utvrđivanju rizika rukovanja ovim
uzorcima:
1. Medicinski podaci o pacijentu
2. Epidemiološki podaci (podaci o bolestima i smrtnosti, pretpostavljni put prenošenja,
drugi podaci istraživanja o izbijanju)
3. Informacije o geografskom poreklu uzoraka
U slučaju izbijanja bolesti nepoznate etiologije, nacionalne stručne vlasti i/ili Svetska
zdravstvena organizacija mogu da izrade odgovarajuća ad hoc uputstva i postave ih na
Internet (kao što je to bio slučaj sa SARS-om tokom 2003. godine) da bi tako pokazali
kako uzorke treba pripremiti za isporuku, kao i nivo biološke bezbednosti na kome ih
treba analizirati.
Procena rizika i genetski modifikovani mikroorganizmi
Detaljna rasprava o proceni rizika i genetskim modifikovanim organizmma (GMO) data
je u Poglavlju 16.
-8-
3. Osnovne laboratorije –
Nivoi 1 i 2 biološke bezbednosti
Za svrhe ovog priručnika smernice i preporuke, date kao minimalni zahtevi koji se
odnose na laboratorije svih nivoa biloške bezbednosti, usmerene su na mikroorganizme u
grupama rizika 1-4. Mada se neke mere opreza mogu učiniti nepotrebnim za neke
organizme iz grupe rizika 1, one su poželjne zbog obuke koja promoviše dobre
(tj.bezbedne) mikrobiološke tehnike (DMT).
Sve dijagnostičke i zdravstvene laboratorije (za javno zdravlje, kliničke i
bolničke) moraju biti projektovane za nivo 2 biološke bezbednosti ili viši. Kako ni jedna
laboratorija nema potpunu kontrolu nad uzorcima koje dobija, laboranti mogu biti
izloženi dejstvu organizama iz viših grupa rizika nego što se očekuje. Na ovu mogućnost
mora se računati pri donošenju sigurnosnih planova i politika. U nekim zemljama
neophodna je akreditacija kliničkih laboratorija. Na globalnom nivou, standardne mere
bezbednosti (2) uvek treba prihvatiti i primenjivati.
Smernice za osnovne laboratorije – nivoa 1 i 2 biolške bezbednosti predstavljene
ovde su sveobuhvatne i detaljne, s obzirom da su u osnovi rada u laboratorijama svih
nivoa biloške bezbednosti. Smernice za rad u laboratorijama za čuvanje nivoa 3 biološke
bezbednosti, kao i laboratorijama za maksimalno čuvanje nivoa 4 biolške bezbednosti
(Poglavlja 4 i 5), su modifikacije i dodaci ovim smernicama, projektovane za rad sa
opasnijim patogenima.
Pravilnik o ponašanju
Ovaj pravilnik daje listu najvažnijih laboratorijskih postupaka i procedura koje su
osnovne za DMT. U mnogim laboratorijama i nacionalnim laboratoriskim programima
ovaj pravilnik može se upotrebiti za razvoj pisanih postupaka i procedura za bezbedne
laboratorijske operacije.
Svaka laboratorija treba da prihvati bezbedonosni ili operativni priručnik koji
identifikuje poznate i potencijalne opasnosti, kao i specifične postupke i procedure, u
cilju eliminisanja ili minimiziranja takvih opasnosti. DMT su fundamentalne za
laboratorijsku bezbednost. Specijalizovana laboratorijska oprema je dodatak, ali nikada
ne može da zameni odgovarajuće procedure. Evo najvažnijih koncepata:
Pristup
1. Međunarodni simbol i znak za biološku opasnost (Slika 1) mora biti postavljen na
vrata prostorija gde se rukuje mikroorganizmima rizične grupe 2 ili višeg nivoa
rizika.
-9-
2. Samo ovlašćene osobe smeju imati pristupa radnom prostoru laboratorije.
3. Vrata laboratorije treba držati zatvorena.
4. Deci ne treba dozvoliti pristup u radni prostor laboratorije.
5. Pristup životinjskim kućicama treba posebno ovlastiti.
6. Nikakve životinje ne smeju imati pristupa laboratoriji osim onih uključenih u rad
laboratorije.
Lična zaštita
1. Laboratorijski kombinezoni, mantili ili uniforme moraju se nositi sve vreme
tokom rada u laboratoriji.
2. Odgovarajuće rukavice moraju se nositi tokom svih procedura koje mogu da
uključuju direktni ili slučajni kontakt sa krvlju, telesnim tečnostima i drugim
potencijalno zaraznim materijalima ili zaraženim životinjama. Posle upotrebe,
rukavice treba aseptički ukloniti i oprati ruke.
3. Osoblje mora da pere ruke po rukovanju infektivnim materijalima i životinjama, a
pre napuštanja radnog prostora laboratorije.
- 10 -
4. Zaštitne naočare, maske za lice (viziri) i druga zaštitna sredstva moraju se nositi
kada je neophodno zaštititi lice i oči od prskanja tečnosti, čvrstih predmeta i
izvora veštačkog ultraljubičastog zračenja.
5. Zabranjeno je nositi zaštitnu laboratorijsku odeću van laboratorije, tj. u
kantinama, kafeterijama, kancelarijama, bibliotekama, drugim prostorijama za
osoblje i taoletima.
6. Obuća otvorenih prstiju ne sme se nositi u laboratoriji.
7. Jelo, piće, pušenje, nanošenje kozmetike i rukovanje kontaktnim sočivima je
zabranjeno u laboratoriskom radnom prostoru.
8. Skladištenje hrane i pića za ljude bilo gde u laboratorijskom radnom prostoru je
zabranjeno.
9. Zaštitna laboratorijska odeća koja je korišćena u laboratoriji ne sme se odlagati u
iste ormariće i pretince kao i odeća koja se nosi na ulici.
Procedure
1. Pipetiranje ustima strogo je zabranjeno.
2. Materijali se ne smeju stavljati u usta. Etikete se ne smeju lizati.
3. Sve tehničke procedure treba sprovoditi na način koji maksimalno smanjuje
stvaranje aerosola i kapljica.
4. Upotrebu hipodermičkih igala i špriceva za injekcije treba ograničiti. Oni se ne
smeju koristiti kao zamena za pipetska sredstva ili u bilo koje druge svrhe osim za
parenteralne injekcije ili uzimanje tečnosti od laboratorijskih životinja.
5. Svako prosipanje tečnosti, akcidenti, otovrena i potencijalna izlaganja infektivnim
materijalima moraju se prijaviti laboratorijskom nadzorniku. O ovakvim
akcidentima i incidentima treba voditi pisanu dokumentaciju.
6. Pisana pravila procedure za čišćenje svih prosutih tečnosti moraju se doneti u
poštovati.
7. Kontaminirane tečnosti moraju se dekontaminirati (hemijski ili fizički) pre
ispuštanja u sanitarnu kanalizaciju. U zavisnosti od procene rizika, sistem za
obradu otpadnih voda može biti potreban za agense kojima se rukuje.
8. Pisana dokumenta koja se kasnije iznose iz laboratorije, treba zaštititi od
kontaminacije za vreme rada u laboratoriji.
Radni prostor u laboratoriji
1. Laboratorija treba da bude uredna, čista i oslobođena materijala koji nisu u direktnoj
vezi sa poslom koji se obavlja.
2. Radne površine moraju se dekontaminirati posle bilo kakvog prosipanja potencijalno
opasnih materijala na kraju radnog dana.
3. Svi kontaminirani materijali, uzorci i kulture moraju se dekontaminirati pre bacanja ili
čišćenja za ponovnu upotrebu.
4. Pakovanje i transport moraju poštovati važeće nacionalne i/ili međunarodne propise.
5. U slučaju kada se prozori otvaraju, oni moraju imati zaštitne mrežice od insekata.
- 11 -
Upravljanje biološkom bezbednošću
1. Direktor laboratorije (osoba koja snosi direktnu odgovornost za laboratoriju) je
odgovoran za staranje o donošenju i prihvatanju plana upravljanja biološkom
bezbednošću, kao i bezbedonosnom ili operativnom priručniku.
2. Nadzornik laboratorije (koji je odgovoran direktoru laboratorije) treba da se stara o
organizovanju redovne obuke o laboratorijskoj bezbednosti.


Use: 0.0428